PRIHVATANJE

Prihvatanje je jedna od osnovnih koncepata svih psihoterapijskih pravaca. I ne samo to, nego se i popularni pravci, koje zastupaju pojedini life coatch-evi, youtube-eri i razni gurui, svodi na PRIHVATANJE samog sebe, a onda i drugih i celog sveta onakvog kakav jeste. Sam Isus je govorio: „Ljubi bližnjega svoga, kao sebe samoga!“

Na terenu psihologije, među prvim zagovornicima BEZUSLOVNOG PRIHVATANJA i SAMOPRIHVATANJA je bio Carl Rogers, utemeljitelj terapije usmerene na klijenta. Krajnji cilj psihoterapije je da osoba ume sebe i okolinu bez ikakvih uslova prihvatiti. Naizgled lak, ali izuzetno težak zadatak. Skloni smo da postavljamo pitanja ZAŠTO i da večito tragamo za krivcima, da verujemo da ljudi uvek postupaju po načelima fair play-a; skloni smo da ispravljamo krive Drine.

Termin RADIKALNO PRIHVATANJE koristi se u dijalektičkoj bihejvioralnoj terapiji, gde ono znači sagledavanje sebe i situacije onakvom kakvo ono jeste, bez osuđivanja.

Često se  termin prihvatanje izjednačava sa odobravanjem, slaganjem i time se stvara otpor u njegovoj primeni. Bitno je naglasiti, da ako prihvatamo nečije loše ponašanje, ne znači da i odobravamo ili da podržavamo.

Primer:

Po običaju, žurite. Parkirate auto propisno ispred apoteke i ulećete da kupite potreban lek. Kad izlazite, zatičete iza svog auta nepropisno parkiran drugi auto, bez vozača. Razgledate, ali ne primećujete nigde osobu, koja bi mogla biti vlasnik auta iza Vašeg. Pokušavate otvoriti auto, da biste ga odgurali, ali je on zaključan i ostavljen u brzini. Bes u Vama ključa. Nakon nekoliko minuta stiže vlasnik i nonšalantno seda u auto. Vi izlazite iz svog i započinjete besomučnu svađu, gde onaj drugi samo stane na pedalu za gas pokazujući Vam srednji prst, odlazi. Vi ste još besniji i razmišljate da ga prijavite i da ga stavite u novine i slično. A vreme prolazi i Vi ste potpuno zaboravili da žurite. Neminovno, još više kasnite.   

Da li je Vaš bes mogao da ukloni nepravilno parkiran auto iza Vašeg? – Ne!

Da li je on mogao da stoji iza Vas? – Ako je već stajao, mogao je da stoji.

Da li ljudi krše pravila? – Da. 

Šta nam je činiti? – Prihvatiti!

Jedino rešenje je da prihvatimo situaciju tako, kako jeste. Prinuđeni smo da čekamo. Možemo izraziti svoje negodovanje na civilizovaniji način, bez vređanja, psovki, pretnji, bez očekivanja da će druga strana imati sluha za nas – na asertivni način[1]. Asertivnim ponašanjem se povećava šansa da dobijemo ono što želimo.  

Strategija koja se pokazala kao vrlo efikasna u stresnim situacijama je nazvana REST, prema početnim slovima reči na engleskom jeziku: R (relax) – prestanite da radite ono što radite; zaledite se; udahnite duboko; iskoračite iz situacije, ako možete da biste sagledali iz drugačije perspektive; nemojte se ponašati impulsivno, dajte sebi do znanja da imate šansu da se ponašate suprotono odo onoga kako ste do sada, a koje je bilo disfunkcionalno. E (evaluate) – analizirajte ČINJENICE; opažajte šta doživljavate na fizičkom, emocionalnom  i mentalnom planu; isto opazite i za druge koji su uključeni u situaciju. S (set an intention) – odlučite se da uradite nešto; napravite plan, odredite ciljeve; postavite sebi pitanje: „Šta mi je u ovom momentu potrebno?” T (take action) – učinite to, realizujte svoj plan, odradite to lagano i sa punom svesnošću. Možda Vaše delovanje neće biti najefikasnije, ali će biti sigurno bolje, nego da ste impulsivno odreagovali prema obrascima koji su do sada se pokazali kao neefikasni. (prema McKay, Wood, Brantley, 2019)

Za kraj vam nudimo nekoliko pomažućih izjava:

• Ovaj trenutak je rezultat miliona drugih odluka.
• Sadašnjost je savršena, bez obzira koliko se ona meni ne svidela.
• Boriti se protiv stvari koje su se već desile, je pravo gubljenje vremena.
• Boriti se s prošlošću je samo zaslepljivanje sadašnjosti.
• Ne mogu promeniti ono što se zapravo već desilo.
• Ovako mora biti!

[1] O asertivnom ponašanju možete čitati u našem sledećem članku

Irena Banda, psiholog