Ko je darovit? A ko uspešan?
September 11, 2021DA LI PSIHOTERAPIJA POMAŽE?
December 14, 2021Jedno od čestih pitanja klijenata koji se jave na psihoterapiju je: „Molim Vas, recite mi, koliko će to trajati?“ Dok sam bila na edukaciji za psihoterapeuta, jedan od kolega se dosetio i govorio: „Sigurno ne duže, nego što problem već postoji!“
Klijenti zaborave koliko dugo vuku određene probleme, pre nego što se jave za pomoć. Koliko dugo ne priznaju sebi da problem postoji. Koje sve tehnike, taktike pokušavaju samostalno da primene da bi ga rešili. I na kraju, kada iscrpe sve svoje kapacitete, javljaju se stručnom licu.
Najčešće se psihički problemi gomilaju godinama. Usložnjavaju. Održavaju. Podvode pod razne organske bolesti. Te klijent najpre obiđe sve specijaliste, počev od kardiologa, jer se žali na primer na probadanje u predelu srca, lupanje srca; preko endokrinologa, jer se žalbe mogu odnositi i na mršavljenje, gojenje, lako zamaranje; pulmologa, jer se žale na kratak dah, gušenje; neurologa, jer oseti bol u kičmi, ima česte glavobolje, nešto mu se manta u glavi, oseti nesvest… Obave se sve analize, od one najbezazlenije krvne slike, rentgenskih snimaka, EKG, ultrazvuk čak i CT i MRI. Poslednji u nizu bude psihijatar, koji pored farmakoterapije, može preporučiti i psihoterapiju.
Nije kod svih klijenata sled događaja kao gore opisano. Neki se odmah upute psihoterapeutima. Poznato nam je da anksiolitici deluju brzo. Opuštaju odmah, poboljšanje je primetno momentalno. Ali kao što ni analgetici, ne deluju na izvor bola, tako ni anksiolitici ne rešavaju psihički problem, nego ublažavaju posledice, tj. simptome.
Psihoterapija još uvek se nije izborila za svoje mesto u našem zdravstvenom sistemu. Nije priznata kao usluga. Pojedini psiholozi je primenjuju. Ali iz razloga prebukiranosti pacijentima u sistemu, ne mogu je pružati kvalitetno – dovoljno dugo i često. Jedini kanal ostaje privatna praksa, koja se debelo naplaćuje. Što je veći grad, što je terapeut „izvikaniji“, to je cena terapije viša. Nema jedinstvene tarife.
Psihoterapijskih pravaca ima pregršt. Ono što u poslednje vreme postaje popularno, a to su kratke psihoterapije. Kada kažem KRATKA, mislim da je prosek seansi za koje se problem reši 16! To podrazumeva bar nedeljno jedno viđenje u trajanju od sat vremena. Za veliku većinu naših sugrađana, ta opcija je nezamisliva. Stoga se naši terapeuti nalaze u velikom škripcu, jer moraju da izvedu neizvodljivo! – da poprave stanje klijenta za mnogo kraće vreme. Pojedini klijenti se ni ne pojave nakon prve seanse, jer ne dobiju efekat koji im pruža ankisolitik (poput Bensedina, Bromazepama, Lorazepama, Xanaxa, Lexiliuma, Ksalola…), koji se u bakinoj nahtkasli uvek može naći.
Prvo pitanje koje klijentu postavim jeste: „Šta želite postići psihoterapijom?“ Jasno definišemo ciljeve, koje potom razlažemo na zadatke, koje iz seanse u seansu rešavamo. Na prvoj seansi, klijent dobije informacije o načinu rada, koje demonstriram kroz njegov jednostavniji problem. Klijentu dajem mogućnost da snima seanse, jer je normalno da 80% zaboravimo odmah nakon susreta. Preslušavanjem seansi, klijent može uočiti nešto što za vreme seanse nije primetio, prečuo; može da pripremi pitanja za naredni susret, da razjasni nejasnoće; ali mu materijal pomaže i oko učenja, jer sam psihoterapijski proces je vrsta učenja.
I kada već spomenuh učenje, važno je napomenuti da ni psihoterapijski proces nije samo uzlazan, nego krivulja izlgeda kao svaka krivulja učenja – ima uspona, padova, zastoja i platoa, nakon kojih je promena minimalna ili bi se moglo definisati kao postignuta. Nadalje, kada se nešto ne primenjuje, ono se zaboravlja. Isti je slučaj i sa promenama koje usvajamo putem psihoterapije. Dešava se da klijent nakon završetka terapije doživi pogoršanje. Jedan od najčešćih razloga tome je neprimenjivanje naučenog. Kao što i dijeta treba da postane stil života, kako bi se sprečila pojava jo-jo efekta (u kilaži); kako redovno treba da održavamo higijenu zuba, kako bi ih sačuvali od karijesa, paradentoze…, tako i svoju dušu, redovno treba da negujemo do kraja života.
Rad na sebi je celoživotni projekat. Psihoterapija i terapeut su Vam od pomoći u najtežim fazama. Kao što to stoji na početku našeg site-a: Psihoterapija je kao planinarenje, gde Vam terapeut obezbeđuje svu potrebnu opremu, ali se na planinu sami morate popeti.“ Život je pun planina. Sizif uvek gura neki kamen. Ponekad taj kamen vidimo kao teret i bude nam teško, ali kada ga opažamo kao mogućnost, kao izazov, sa velikim elanom ga guramo uz padinu!
irena banda