SAMOUBISTVO

Tužna nedelja, iliti Gloomy Sunday, a u originalu Szomorú vasárnap (kompozitora Rezső Seress), nastala 1933 godine. Ubrzo je postala vrlo poznata i vezivali su je za pokušaje i izvšrene suicide. Popularno je zovu i Mađarska pesma samoubica. Cela priča je samo neosnovana legenda. To je bilo doba Velike depresije, kada je stopa suicida bila visoka, a uslovljeno je velikim finansijskim krahom i povećanjem siromašnog sloja.

Slične priče se vezuju i za druga umetnička dela, poput Goethe-ovog Werthera, te je sama pojava dobila naziv Wertherov efekat. Glavni junak jedne od najpoznatijih dela slavnog nemačkog pisca se na kraju dela ubija. U vreme pojave Petra Pana, navodno, povećan je broj poginule dece. Njihova smrt se tumačila kao suicid, jer su se deca bacala. Međutim, njihov clij nije bio oduzimanje života sebi, već su hteli poleteti kao Petar Pan. Stoga je njihov čin kasnije predefinisan u lažni suicid. Važno je podvući da se kod dece ne može govoriti o suicidu, jer ona nemaju doživljaj konačnosti čina, nemaju dovoljno jasan pojam smrti. U ovu grupu spadaju i smrtni ishodi predoziranjem psihoaktivnih supstanci (droge i alkohol), gde je jasno da namera nije bila usmriti sebe.

Papgeno efekat, termin uzet iz Mozartove opere Čarobna frula, svedoči o mogućnosti izlaska na kraj sa stresnim situacijama, kada osoba ima dobru podršku i pogodne mehanizme odbrane. Papageno je nakon ljubavnog razočarenja, hteo sebi oduzeti život, međutim, prijatelj ga je sprečio u tome, pruživši mu adekvatnu podršku.

Na planeti Zemlji od suicida umre više od milion ljudi godišnje. Pokušaja suicida ima mnogo više (5 do 20 puta više), od kojih neki značajno onesposobe onoga ko pokuša. Prema podacima SZO najveća stopa suicida (broj izvršenih samoubistava na 100 000 stanovnika) imaju zemlje bivšeg SSSR, konkretno: Litvanija, Rusija, Belorusija, Kazahstan. Slede Mađarska i Japan. A naša zemlja zatvara niz od prvih 10 zemalja na svetu. Prema podacima Republičkog Statističkog Zavoda stopa suicida u Srbiji iznosi 15. I dalje je najveća stopa u Vojvodini, gde ona iznosi 19.

Najčešći faktor rizika je mentalna bolesti. Među bolestima prednjače poremećaji raspoloženja – depresije i bipolarni poremećaji, a potom i psihoze. Postoje i drugi razlozi – hrabrost kamikaza i bombaških samoubica, koje se žrtvuju zarad višeg cilja. U nekim kulturama je bilo za očekivati da će se supruga ubiti nakon što sahrani muža. Eutanazija se po nekim merilima, takođe smatra suicidom, jer osoba sama odlučuje i daje dozvolu da joj oduzmu život u terminalnoj fazi određene bolesti.

Suicid je oblik samopovređivanja, kao što su i seckanje, gašenje cigareta na sebi, ali i korišćenje psihoaktivnih sredstava, prejedanje ili izgladnjivanje i svi oblici rizičnog ponašanja, koja uključuju agresivnost ka sebi (neodgovorna vožnja auta, uplitanje u tuče,…). 

Suicid kao sociološki fenomen, a ne samo individulni, prvi je izneo Durkheim krajem XIX veka. On razlikuje 4 osnovna tipa samoubistva: anomični – rezultat nepovoljnih okolnih faktora (gubitak posla), altruistički – društvo ima značajan uticaj da pojedinac žrtvuje svoj život (kamikaze), egoistični – lična odluka osobe i fatalistički – rezultat nepromenljivih pravila u društvu koje određuje sudbinu pojedinca (samoubistvo robova).  – prema Nedić, Živanović (2009).

Tabela. Karakteristike osoba koje izvršavaju i pokušavaju suicid (Nedić, Živanović, 2009)

Danas nam je jasno da svaki pomen suicidalnih ideja treba shvatiti vrlo, vrlo ozbiljno. Ne važi praznoverje, da onaj ko govori o tome, neće učiniti! Iz tog razloga je neminovno pružiti podršku odmah. Postoje S.O.S. linije, poput Centra Srce, gde građanima stoje na raspolaganju stručnjaci, koji su obučeni da u takvim kriznim situacijama pruže prvu pomoć. Mogu se pronaći i brojni site-ovi, gde ljudi dele svoja iskustva, daju jedni drugima podršku. Treba da spomenemo i grupe podrške, u kojima se sastaju oni koji su pokušali suicid. Na kraju, ne smemo zaboraviti da je pomoć stručnjaka (psihijatra, psihologa, psihoterapeuta) najprimerenija i neophodna.

Irena Banda, psiholog