PANIKA

Panika nije ništa drugo do katastrofizacija telesnih simptoma. – bude prva rečenica koju kažem klijentu koji dođe sa simptomima panike, među kojima su: gušenje, crvenilo, nesvest, preznojavanje, slabost, knedla u grlu, drhtanje ruku, toplo-hladni talasi, lupanje srca, ubrzan puls,  probadanje u grudima…

Postoje tri emocije koje se često mešaju. To su: strah, anksioznost iliti nezdravi strah i panika.

Strah je urođena emocionalna reakcija na jak zvuk i gubitak podloge. Javlja se kada postoji realan izvor opasnosti. Ono biološki pripremi organizam za „fight or flight“ reakciju, ili kako bi se to kod nas prevelo na reakciju boriti se ili pobeći. Puls se ubrzava, srce jače lupa, mišići se zatežu, zenice šire, disanje postaje ubrzanije i dublje. Organizam je spreman da se bori ili da utekne od izvora opasnosti. Zamislimo dase pred nama stvori lav. Emocija koja je za očekivati je STRAH, koja će pripremiti osobu da se suoči sa lavom. U slučaju čoveka, veća je verovatnoća, da bi ispravna reakcija bila beg.

Anksioznost ili nezdravi strah se javlja kada realnog izvora opasnosti nema, ali čovek pomišlja: šta ako?  Šta ako se taj lav javi? Šta ako doživimo saobraćajnu nesreću na magistrali? Šta ako padnem ispit? Šta ako se zarazim koronom? I tako u nedogled. Izvesna doza napetosti je uvek prisutna i čovek iščekuje. Postoji izreka u narodu: Bolje se bojati, nego uplašiti! – koja predstavlja dobru osnovu za razvijanje generalizovane anksioznosti. Ovakvo stanje sebi opravdava time, da će tada biti pripremljen za nedaću, ukoliko je očekuje. Jedna od čestih kognitivnih grešaka je samoispunjavajuće proročanstvo – svoje ponašanje usmerava ka tome da se desi ono od čega strepi, a kad se desi, lakne mu jer može zaključiti: „Jesam rekao? Znao sam!“. To je u suštini mehanizam kojim održava anksioznost.

Kod panike lav ne postoji, ali osoba doživljava kao da ga je ta zver već rastrgala. U prvi plan izlaze telesni simptomi, koji preplave osobu i ona doživljava enorman strah. Najčešće su to strahovi od smrti, ludila i gubitka kontrole. Telesne simptome tumači kao siguran znak nadolazeće katastrofe. Na telesnom nivou se dešava nešto što bi se moglo protumačiti kao lažni alarm. Kao da nam se u organizmu pokvario senzor koji upozorava na opasnost, te ono otkačinje i pokreće reakciju, kao kada se realna opasnost javi. Ono iscrpi organizam.

Panika ne traje dugo. Od 10-15 minuta, do pola sata. Vrhunac straha traje svega minut-dva. Potom se organizam umiruje. Međutim, ono što predstavljaveći problem je druga karika u lancu, tj. anksioznost. Ona se tumači kao sekundarni problem – strah od straha, strah od novih napada panike. Osoba želi imati garanciju da neće više doživljavati napade panike, jer su oni po njegovom iskustvu vrlo ugrožavajući, neprijatni.

Ponekad klijenti vezuju napad panike za određene situacije, objekte, te se trude izbegavati ih. Na primer, tržne centre, gužve u redovima, ili javne nastupe. U drugim slučajevima ne mogu tačno locirati, te vezuju za sve. Ovo je osnova da razviju generalizovanu anksiozost.

U tretmanu panike se najčešće koriste tehnike dekatastrofizacije, disanja, izlaganja. 

Irena Banda, psiholog