DA LI PSIHOTERAPIJA POMAŽE?
December 14, 2021
NARCISOIDNOST 2.0
December 29, 2021
Prelepi sin boga Kefisa i nimfe Liriope, biva kažnjen zbog svoje taštine, time što se zaljubljuje u sopstveni odraz u jezeru.
Pre nekih godinu i po dana sam bila u Parizu. U dnu Eiffelovog tornja zapazih čitavu ekipu profesionalnih fotografa koji neumorno škljocaju aparate u pravcu jedne tinejdžerke. Nije delovala kao turista. Prijatelj je primetio začuđenost na mom licu i objasnio mi je da se najverovatnije radi o influencerki. Ni tad mi nije bilo jasno, jer nisam aktivna na društvenim mrežama i ostadoh neupućena u to noviju terminologiju.
Influencer jer neko ko putem društvenih mreža zarađuje novac, time što iznosi svoje mišljenje, stavove, iskustva o određenim proizvodima. Njihovo mišljenje se izuzetno visoko ceni, kao da su pravi eksperti u datoj oblasti, a da se najčešće ne zasniva na znanju, nego samo na „lepom pakovanju“, tj. izgledu te osobe i sočnosti teksta koje izgovara. Influenceri zaista veruju da jesu od uticaja, a ne vide da su samo marionete većih korporacija.
Facebook je razvio opciju LIKE, kako bi stimulisao korisnike da dele komplimente jedni drugima, da se širi nešto pozitivno. Danas se to svelo na takmičenje, ko koliko LIKE-ova uspe prikupiti u što kraćem vremenskom periodu.
Čitav vrednosni sistem se okrenuo spoljašnjim kriterijumima, a koji su trajanja Tisinog cveta. Vrednuje se uvek JEDAN tip lepog, on postaje trend, koji se mora pratiti, inače niste „in“. Mislim da se „američki san“ danas lakše prodaje, nego ikad ranije! Šansa da svako ima svojih 15 minuta slave je postala vrlo realna. Jedino čega nismo svesni, da je ta slava zapravo 15 minuta. Doći do tog prestižnog nivoa, nagoni ljude da izvuku iz sebe čak i ono najgore. Skloni su da gaze po drugima, da veruju da jesu autoriteti, da jesu najbolji, najlepši… A iza se krije krhka struktura ličnosti, koja se da srušiti, kao kula od karata.
Dr Ramani Durvasula, psiholog i terapeut, koja je istinski ekspert u proučavanju Narcisoidnog poremećaja ličnosti, piše u svojoj knjizi Ostati ili otići, da je „narcisoidnost zaista novi svetski poredak“. Navodi primere Lens Armstronga koji je jednom izjavio: „Žao mi vas je. Žao mi je što ne možete da sanjate velike snove i što ne verujete u čuda.“, ili pak Kanye Westa: „Napisao sam tu pesmu zato što sam Bog!“[1] Takve ličnosti postaju uzor mladim pokolenjima.
Šta karakteriše narcisoidnu osobu? = Osećaj grandioznosti + potreba za divljenjem + nedostatak empatije. Samopouzdanje takvih osoba je izuzetno poljuljano, stoga im je potrebna povratna informacija da oni jesu divni, najbolji. Oni često samo fantaziraju, a slabiji su na terenu realizacije svojih planova. Osećaj besa ih prožima, kada stvari ne idu onako kako su ih oni zamislili, tj. kada procenjuju da su uskraćeni za nešto što pretpostavljaju da im priprada po svim merilima. Niska tolerancija na frustracije je stalno prisutna i koči ih da se aktivno zauzmu za ono što im je bitno. Prijateljstva su im površna, najčešće i njih samo koriste – da lakše dođu do svojih ciljeva, kao i da im neguju pozitivnim afirmacijama njihovo rovito samopouzdanje.
Na osnovu ovog kratkog spiska smo mogli svi da pronađemo nekog ko bi odgovarao opisu. Neke osobine možemo čak primetiti i kod sebe. Ne znam nikog, kome ne prija kad ga hvale! Ali kada ono postaje patologija? Naravno – kada preteramo! Ali kada preteramo? – i tu zalazimo na trusno područje i škakljivost termina NORMALNOST. Jedna od definicija normalnosti je da je to ono što je prosek. Ako je svetski trend, kao što i dr Ramani tvrdi, biti narcisoidan, ono će postati normalno i očekivan oblik ponašanja, koje se podstiče, razvija, neguje i održava.
(nastaviće se)
[1] Durvasula, R. (2018). Ostati ili otići, Laguna, Beograd
