Socijalno povlačenje

Deca ne umeju uvek da nam objasne kako se osećaju. Nekada promene u ponašanju govore više nego reči. Deca mogu da prestanu da se igraju sa drugarima, izbegavaju razgovore u porodici ili da provode  većinu vremena sama.

Roditelji bi trebalo da pretpostave da dete nije prosto samo stidljivo ili introvertno. Najčešće, učestala socijalna izolacija može da ukazuje na anksioznost, vršnjačko nasilje, nisko samopoštovanje, depresiju ili neku drugu brigu.

Primećujući znakove socijalne izolacije kod dece, pravovremeno, roditelji mogu da pruže podršku detetu, pre nego što problem počne da utiče na detetov život.

Šta je socijalno povlačenje kod dece?

Socijalno povlačenje se dešava kada dete redovno izbegava interakciju sa drugima, deca mogu više voleti da budu sama, izbegavati grupne aktivnosti ili da se osećaju neprijatno u okruženju drugih, drugara ili u porodici.

Želeti da budeš sam, neko vreme, je normalno za svako dete. Ali zabrinuti se treba kada izolovanje postane učestalo ili počne da utiče na školske aktivnosti, druženje, porodične relacije ili emocionalno stanje. Socijalno povlačenje kod dece nije introvertnost. Introvertna deca žele da su u okruženju manjeg socijalnog kruga i osećaju se udobno i povezano u tom okruženju. Dete koje se povlači može da želi da učestvuje, ali se povlači jer strahuje, tužno je, osramoćeno, emotivno neprilagođeno.

Rani znaci koje ne treba ignorisati!

Simptomi povlačenja mogu se razvijati polako, tako da se lako previde. Roditelji treba da obrate pažnju na promene kada postanu trajnije ili primetnije. Najčešći znaci socijalnog povlačenja kod dece uključuju:

Izbegavanje zajedničke igre ili razgovora sa drugomdecom

Odbijanje da pohađa školu, ide na zabave ili porodična druženja

Provodi veći deo dana samo

Manje razgovara sa braćom, sestrama, roditeljima

Gubitak interesa za prethodne aktivnosti u kojima je rado učestvovalo

Izbegavanje kontakta očima

Postaje nervozno ili izražava nelagodnost u socijalnom okruženju

Više ga privlače ekrani ( telefon, kompijuter, tv) od bilo kog drugog oblika interakcije

Postaje neuobičajeno tiho, tužno, iritirano

Žali se na glavobolje, bolove u stomaku pre socijalnih događaja

Jedan znak ne mora biti pokazatelj da nešto nije u redu, ali više promena u ponašanju zahtevaju pažnju, posebno ako utiču na svakodnevnu detetovu rutinu.

Socijalno povlačenje izgleda drugačije kod svakog deteta, neka deca potpuno izbegavaju duge, dok neka mogu biti prisutna, ali ne učestvuju u aktivnostima.

Uobičajeni oblici socijalnog povlačenja:

Dete je samo za vreme užine u školi ili odmora, igre

Odbija da se uključi u igru, čak i kad ga drugari pozivaju

Ponavljano zahteva da ostane kod kuće da izbegne školske ili socijalne događaje

Izbegava kontakt očima i daje kratke odgovore

Provodi dug period dana samo u sobi

Prestaje da kontaktira ili odgovara na poruke drugarima

Postaje tiho uprisustvu nepoznatih

Koristi telefon ili igra igrice kako bi izbegli razgovor

Roditelji treba da prate ponašanje deteta, upoređuju sa ranijim ponašanje, ali i ličnošću deteta.Iznenadne promene jači su pokazatelj, nego to što je dete uobičajeno i uvek tiho.

Uzroci socijalnog povlačenja kod dece

Socijalno povlačenje može da uključuje emocionalne, socijalne, porodične ili razvojne faktore, kao uzroke.

 Socijalna anksioznost- socijalno anksiozno dete strahuje od procene, postiđenosti, ili odbacivanja. Izbegavanje ljudi im omogućava da se osećaju sigurnije nego da se suoče sa neprijatnom situacijom.

Nasilje ili odbacivanje- nasilje, zadirkivanje, izolovanje oštećuju detetovo samopouzdanje, deca mogu da izbegavaju školu ili druženja kako bi de zaštitila od daljeg povređivanja.

Nisko samopouzdanje- deca koja se osećaju drugačije ili veruju danisu dovoljno dobra mogu da imaju problem prilaska drugima. Pretpostavljaju da ih drugi neće prihvatiti.

Depresivnost-Depresija može da smanji detetovo interesovanje za drugare, aktivnosti i komunikaciju. Izbegavanje može biti praćeno tugom, umorom, razdražljivošću, promenama u spavanju ili smanjenom koncentracijom.

Porodični stresori- učestali konflikti, odvajanje, gubitak, bolesti ili velike promene u kući mogu da utiču na detetovu sigurnost. Neka deca postaju tiha i distancirana.

Akademski pritisak- slabije ocene, teškoće u učenju, strah od greške čine školu stresnom. Dete može da izbegava učenike iz odeljenja, nastavnike ili uopšte školske aktivnosti.

Velike životne promene- preseljenje, promena škole, gubitak bliskog prijatelja, ostavljaju kod deteta osećanje nepovezanosti, raskida. Neka deca imaju potrebu za dodatnom podrškom u prilagođavanju.

Razvojni ili psihički problemi – autizam, ADHD, problemi u komunikaciji ili druga stanja mogu da utiču na socijalnu interakciju. Adekvatan pristup pomoći će da se identifikuje problem koji se krije iza oblika ponašanja.

Dugotrajno povlačenje ograničava dete da iskusi potrebu za emocionalnim i socijalnim rastom.

Potencijalne posledice socijalnog povlačenja:

Poteškoće u započinjanju ili održavanju prijateljstva

Slabije veštine u komunikaciji ili saradnje u timu

Smanjeno učešće na časovima ili školskim aktivnostima

Slaba školska postignuća

Povećana zavisnost od ekrana

Teškoće u izražavanju osećanja i traženja pomoći

Povlačenje takođe može biti cirkularno, dete izbegava ljude jer mu je teško u socijalnim situacijama. Manje interakcija čini takve situacije još težim, vodeći ka daljem izbegavanju.

Saveti za roditelje

Roditelji bi trebalo da imaju smiren pristup, umesto da forsiraju dete da se socijalizuje. Pritisak, poređenje i kritika čine  da se dete još više povlači. Započnite laganu konverzaciju kako bi se dete osećalo udobnije „ Primetio/la sam da provodiš više vremena sam/a. Da li te nešto muči?“  Dajte detetu vreme da odgovori i slušajte ga bez prekidanja.

Mogu takođe da: stvore prijatnu umirujuću i podržavajuću porodičnu klimu

Izbegavati povređujuće poruke, da je dete nepristojno, antisocijalno ili slabo

Pitajte nastavnike o promenama u školskom ponašanju

Postoji li nasilje u školi, zadirkivanje

Podržite njihove hobije, koji uključuju zajedničke aktivnosti

Obezbedite redovan san, obroke, vežbanje i ograničite ekrane

Podržite male korake, ne zahtevajući brze rezultate

Cilj je pomoći detetu da se oseća sigurno, povezano i sposobno da učestvuje bez osećanja preplavljenosti strahom, a  ne da se promeni detetova ličnost.

Kada potražiti stručnu pomoć?

Roditelji ne bi trebalo da čekaju pri uočavanju promena. Kada povlačenje traje više nedelja, postaje intenzivnije ili utiče na normalan život, potrebno je konsultovati stručnjaka iz oblasti mentalnog zdravlja. Posebno kada: dete iznenada prestane da intereagujesa prijateljima ili porodicom, učestalo odbija da ide u školu, ustaljeno je tužno, anksiozno,ljuto ili uplašeno, gubitak interesa za većinu aktivnosti, promene u ritmu spavanja, apetitu ili u školskom postignuću, pokazuje znake  izloženosti nasilju, traume ili distresa, izražava bespomoćnost, ima znakove samopovređivanja, ili suicidalne misli. Bilo kakvi znaci koji bi mogli da ukazuju na samopovređivanje ili suicida zahtevaju neodložnu profesionalnu pažnju.

Na socijalno povlačenje ne bi trebalo gledati kao stidljivost, introvertnost ili kao fazu, posebno ako je to svakodnevni oblik ponašanja kod deteta. Dete može da oseća anksioznost, da je izloženo vršnjačkom nasilju, da je tužno, ima sniženo samopouzdanje ili neki drugi problem koji ne ume da objasni.Na rane znake treba reagovati pravovremeno.Podrška koju roditelj može da pruži je miran razgovor, pažljiva podrška, mali socijalni koraci. Ako se povlačenje nastavlja, pojačava, potrebno je uključiti profesionalnu stručnu pomoć, kako bi dete dobilo pomoć i osetilo sigurnost i ponovo uspostavilo vezu sa drugima.