Stres. Svakodnevno upotrebljavan termin.Stres predstavlja prirodan odgovor na odre\u0111enu \u017eivotnu okolnost (bilo pozitivnu ili negativnu) i reakcija je odlika li\u010dnosti. Me\u0111utim, iako re\u0111e koristimo pojam \u201edistres\u201c , ovaj termin upravo opisuje kako naj\u010de\u0161\u0107e reagujemo na neprijatne stresne okolnosti.<\/p>\n\n\n\n
Distres je termin koji se upotrebljava za emocionalnu pratnju fenomena stresa<\/strong>, ta\u010dnije \u201eizra\u017eena anksioznost, zabrinutost, tuga ili bol povezana sa gubitkom kontrole nad \u017eivotnim iskustvima koja su osobi va\u017ena\u201c i predstavlja osnovnu reakciju na sve oblike nepovoljnih okolnosti i stresnih doga\u0111aja kod dece i mladih.Oblici \u201enepovoljnih iskustava u detinjstvu\u201c (AdverseChildhoodExperiences \u2013 ACEs) obuhvataju sve oblike zlostavljanja i zanemarivanja, kao i stresore povezane sa porodicom, zajednicom i \u0161kolskim okru\u017eenjem.<\/p>\n\n\n\n U \u0161kolskom okru\u017eenju nepovoljna iskustvamogu biti akademske pote\u0161ko\u0107e, vr\u0161nja\u010dko nasilje, neuspeh u sportu, gubitak prijateljstava i problemi ili brige povezane sa situacijom kod ku\u0107e.<\/p>\n\n\n\n Ukoliko se posledice ovih iskustava ne prepoznaju i ne re\u0161avaju pravovremeno, postoji rizik od razvoja razli\u010ditih problema i reakcija u oblasti mentalnog zdravlja, kao \u0161to su: sni\u017eeno raspolo\u017eenje, samopovre\u0111ivanje, anksioznost, poreme\u0107aji spavanja, prkosno pona\u0161anje i posttraumatski simptomi.<\/p>\n\n\n\n \u0160ta uzrokuje distres kod dece i adolescenata?<\/strong><\/p>\n\n\n\n Distres<\/strong> je prirodna reakcija na te\u0161ka ili nepovoljna iskustva, koji se manifestuje kaoizra\u017eena anksioznost, zabrinutost, tuga ili ose\u0107aj gubitka kontrole nad stvarima koje su nam va\u017ene.<\/p>\n\n\n\n U \u0161kolskom okru\u017eenju, distres \u010desto proizlazi iz akademskog pritiska, vr\u0161nja\u010dkog nasilja, naru\u0161enih prijateljstava, neuspeha u sportu ili briga i problema kod ku\u0107e.<\/p>\n\n\n\n Ova nepovoljna iskustva u detinjstvu mogu negativno uticati na mentalno zdravlje i dobrobit deteta iadolescenata, ukoliko se podr\u0161ka ne pru\u017ei pravovremeno.<\/p>\n\n\n\n Kako prepoznati da je dete u distresu ili da se suo\u010dava sa te\u0161ko\u0107ama u \u0161koli?<\/strong><\/p>\n\n\n\n Distres se mo\u017ee ispoljiti na razli\u010dite na\u010dine: povla\u010denjem, razdra\u017eljivo\u0161\u0107u, pla\u010dljivo\u0161\u0107u, te\u0161ko\u0107ama sa koncentracijom, promenama u prijateljskim odnosima, izostajanjem iz \u0161kole ili pogor\u0161anjem \u0161kolskog uspeha.<\/p>\n\n\n\n Neki u\u010denici postaju nemirni i ometaju nastavu, dok se drugi povla\u010de i postaju tihi. Rano prepoznavanje ovih znakova i razumevanje pona\u0161anja kao oblika komunikacije, a ne samo kao neprimerenog pona\u0161anjapoma\u017ee \u0161kolskom osoblju da reaguje na vreme, uklju\u010di roditelje, pre nego \u0161to se distres u\u010dvrsti i postane te\u017ee promenljiv.<\/p>\n\n\n\n Kako pomo\u0107i detetu da se izbori sa te\u0161kim emocijama u trenutku kada ih do\u017eivljava?<\/strong><\/p>\n\n\n\n Kada je dete preplavljeno emocijama, prvi cilj je pomo\u0107i mu da ponovo stekne ose\u0107aj kontrole i smanji intenzitet emocionalne reakcije, a ne da se samo ose\u0107anje u potpunosti ukloni.<\/p>\n\n\n\n Umiruju\u0107e aktivnosti i kratkotrajno odvra\u0107anje pa\u017enje mogu pomo\u0107i da se trenutni distres smiri, \u010dime se stvara prostor da se o onome \u0161to se dogodilo razgovara kasnije.<\/p>\n\n\n\n Prepoznavanje i imenovanje briga (problema), ose\u0107aj kod deteta da je saslu\u0161ano i zajedni\u010dko pronala\u017eenje re\u0161enja postepeno razvijaju ve\u0161tine suo\u010davanja sa te\u0161ko\u0107ama i otpornost.<\/p>\n\n\n\n Kako podsticati razvoj psiholo\u0161ke otpornosti kod dece i mladih?<\/strong><\/p>\n\n\n\n Izgradnja psiholo\u0161ke otpornosti-rezilijentnosti poma\u017ee deci i mladima da se nose sa stresom i oporave od neuspeha i te\u0161kih iskustava, umesto da u potpunosti izbegavaju pote\u0161ko\u0107e.<\/p>\n\n\n\n Podr\u017eavaju\u0107i odnosi u porodici, \u0161kolskom okru\u017eenju, socijalni odnosi ose\u0107aj sposobnosti i kompetentnosti,razvoj unutra\u0161nje kontrole, kao i ose\u0107aj da ih neko slu\u0161a i razumemogu ubla\u017eiti negativne posledice nepovoljnih iskustava.<\/p>\n\n\n\n Dosada\u0161nja istra\u017eivanja ukazuju na to da pravovremeno reagovanje na distres, posebno u \u0161kolskom okru\u017eenju, mo\u017ee pomo\u0107i u spre\u010davanju dugoro\u010dnijih te\u0161ko\u0107a sa mentalnim zdravljem.<\/p>\n\n\n\n Kako \u0161kole mogu pru\u017eiti podr\u0161ku mentalnom zdravlju u\u010denika?<\/strong><\/p>\n\n\n\n \u0160kole su naj\u010de\u0161\u0107e mesto gde distres prvi put postaje uo\u010dljiv, zbog \u010dega svakodnevna podr\u0161ka nastavnika i stru\u010dnog osoblja ima izuzetno veliki zna\u010daj. \u0160kola je mesto prepoznavanja i prevencije, ali pravovremenog reagovanja upu\u0107ivanja na stru\u010dnupomo\u0107 kada je potrebno.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Stres. Svakodnevno upotrebljavan termin.Stres predstavlja prirodan odgovor na odre\u0111enu \u017eivotnu okolnost (bilo pozitivnu ili negativnu) i reakcija je odlika li\u010dnosti. Me\u0111utim, iako re\u0111e koristimo pojam \u201edistres\u201c [\u2026]<\/span><\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":832,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"content-type":"","_jetpack_newsletter_access":"","_jetpack_dont_email_post_to_subs":false,"_jetpack_newsletter_tier_id":0,"_jetpack_memberships_contains_paywalled_content":false,"_jetpack_feature_clip_id":0,"_jetpack_memberships_contains_paid_content":false,"footnotes":"","jetpack_publicize_message":"","jetpack_publicize_feature_enabled":true,"jetpack_social_post_already_shared":true,"jetpack_social_options":{"image_generator_settings":{"template":"highway","default_image_id":0,"font":"","enabled":false},"version":2},"jetpack_post_was_ever_published":false},"categories":[1],"tags":[],"class_list":["post-831","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-uncategorized"],"jetpack_publicize_connections":[],"jetpack_sharing_enabled":true,"jetpack_featured_media_url":"https:\/\/centarjoy.com\/wp-content\/uploads\/2026\/08\/distress.jpeg","_links":{"self":[{"href":"https:\/\/centarjoy.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/831","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/centarjoy.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/centarjoy.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/centarjoy.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/centarjoy.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=831"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/centarjoy.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/831\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":833,"href":"https:\/\/centarjoy.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/831\/revisions\/833"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/centarjoy.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media\/832"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/centarjoy.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=831"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/centarjoy.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=831"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/centarjoy.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=831"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}