{"id":519,"date":"2021-12-14T10:13:53","date_gmt":"2021-12-14T10:13:53","guid":{"rendered":"https:\/\/centarjoy.com\/?p=519"},"modified":"2021-12-14T10:13:55","modified_gmt":"2021-12-14T10:13:55","slug":"da-li-psihoterapija-pomaze","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/centarjoy.com\/index.php\/2021\/12\/14\/da-li-psihoterapija-pomaze\/","title":{"rendered":"DA LI PSIHOTERAPIJA POMA\u017dE?"},"content":{"rendered":"\n

Jul mesec. Sunce u\u017eeglo. Sedim na terasi  kafi\u0107a sa drugaricom, koja mi upravo saop\u0161tila da je poznati, perspektivni mladi re\u017eiser oduzeo sebi \u017eivot, baciv\u0161i se sa stena u more. Navodno, godinama je i\u0161ao na psihoterapiju. \u201eA da li psihoterapija poma\u017ee?\u201c \u2013 upita me. Da, poma\u017ee! Ali ona ne garantuje mogu\u0107nost izbegavanja letalnog ishoda! Kao \u0161to nijedna druga vrsta pomo\u0107i to ne mo\u017ee garantovati. Pacijenti umiru na operacionom stolu, umiru od posledica le\u010denja. Ne mo\u017ee se svako spasiti. Jedina izvesnost u \u017eivotu jeste da \u0107emo svi umreti.<\/p>\n\n\n\n

Previ\u0161e je psihoterapijskih \u0161kola i pravaca na tr\u017ei\u0161tu, kao ina\u010de svega. Pa, kako onda u tom moru odabrati ono \u0161to meni najvi\u0161e odgovara? Bitno je da znate \u0161ta \u017eelite. Neki \u017eele prosto da se ispri\u010daju sa neutralnom osobom; da se izventiliraju. Neko \u017eeli savet. A neko dolazi sa jasnim ciljevima, kakav bi \u017eeleo da bude nakon terapijskih sesija. U zavisnosti od ambicioznosti cilja, zavisi i du\u017eina terapije.<\/p>\n\n\n\n

Kada sam se pre 18 godina opredeljivala za psihoterapijski pravac, odabrala sam onaj koji nudi najbr\u017ee rezultate, koji daje jasne strategije za re\u0161avanje mentalnih problema. Povela sam se instant svetom u kojem \u017eivimo.  Jedno od glavnih propagandnih re\u010denica tog pravca je bila: \u201eMi re\u0161avamo problem za 16-ak seansi, a sa ponekim problemima se mo\u017eemo uhvatiti u ko\u0161tac i kroz samo jednu produ\u017eenu seansu!<\/em>\u201c, za razliku od psihodinamski orijentisanih \u0161kola, koja nude re\u0161enja tek nakon godina i godina analize.<\/p>\n\n\n\n

Promena je najmerljivija kroz opa\u017eanje PONA\u0160ANJA. \u0160ta radimo, kako se ophodimo prema sebi, prema drugima, kako najbli\u017eima, tako i u profesionalnom svetu? Kroz pona\u0161anje se najlak\u0161e primeti kako se ose\u0107amo. Naime, neko ko je depresivan, vu\u010de ga krevet, zapostavlja li\u010dnu higijenu, kao i higijenu prostora u kome \u017eivi, zanemaruje svoje svakodnevne obaveze, nema volje ni za \u0161ta. Osoba koja do\u017eivljava intenzivne strahove, naj\u010de\u0161\u0107e izbegava izvore svog straha \u2013 ukoliko je strah fobi\u010dan, izbegava na primer: zatvoreni ili otvoreni prostor, odre\u0111ene \u017eivotinje, visinu, socijalne situacije… napredak se primeti kada osoba bude uspe\u0161na u suo\u010davanju sa izvorima svog straha, kao i bude funkcionalna u svim segmentima bitnim za njen \u017eivot. Kada govorimo o traumatiziranima, njima terapija poma\u017ee da obrade traumati\u010dna iskustva, kako se ne bi uzrujavala povodom \u00a0njih u budu\u0107nosti, da ih prihvate.<\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/figure><\/div>\n\n\n\n

Psihoze su tvrd orah i kod njih je neminovna kombinacija farmakoterapije i psihoterapije. Naj\u010de\u0161\u0107e, na\u0161 medicinski model se i zaustavlja na terapiji lekovima, jer se kao cilj postavlja: odr\u017eavanje stanja na istom nivou \u0161to du\u017ee; jer nam je poznato da je psihoza progresivna bolest, koja dovodi do potpunog osiroma\u0161enja li\u010dnosti i njene disfunkcionalnosti. Me\u0111utim, postoje svetli primer psihoterapijske prakse (npr. bra\u010dni bar Goulding) koji su veoma posve\u0107eno i po\u017ertvovano radili sa psihoti\u010dnim pacijentima i postizali veoma dobre rezultate.<\/p>\n\n\n\n

Jedina kategorija mentalnih poreme\u0107aja gde je upitna efikasnost psihoterapije jesu POREME\u0106AJI LI\u010cNOSTI. Po\u0161to se radi o poreme\u0107aju karaktera, a znamo da je karakter ne\u0161to \u0161to se gradi decenijama, obrasci pona\u0161anja su duboko usa\u0111eni, \u010desto osobe sa poreme\u0107ajem li\u010dnosti i ne uvi\u0111aju da imaju problem, te izostaje motivisanost da se i\u0161ta menja. Promena je mogu\u0107a kada postoje tri vrste uvida: (1) da problem postoji; (2) da problem stvaram JA; (3) samo aktivnom radom na tom problemu mogu da ga re\u0161im.<\/p>\n\n\n\n

Od izuzetne je va\u017enosti ostvariti dobar savez sa svojim psihoterapeutom. Taj odnos se gradi kroz nekoliko seansi. Sti\u010dete poverenje. Lagano se otvarate. U nekim momentima dolazi do regresije na tom putu, kada se udaljavate, gubite tlo pod nogama, potom vra\u0107ate. Ukoliko ne mo\u017eete da izgradite odnos poverenja, savet je da menjate terapeuta.<\/p>\n\n\n\n

Pitanje na po\u010detku ovog teksta je pogre\u0161no formulisano. Ono je u stvari glasilo: Da li psihoterapija mo\u017ee spre\u010diti suicid? \u2013 Odgovor je kategori\u010dko: NE! Bez obzira, \u0161to postoji praksa potpisivanja tzv. Antisuicidalnog ugovora sa klijentom, koji verbalizuje suicidalne tendencije; ono ne mo\u017ee spre\u010diti osobu da ne postupi suprotno od ugovorom garantovanog.<\/p>\n\n\n\n

U dehumanizovanom svetu, humanisti\u010dki pristup psihoterapeuta i te kako poma\u017ee. Studije to dokazuju, potvr\u0111uju. Tome u prilog govori i na\u0161a praksa, koju ne pratimo sa tako striktnom metodologijom, ve\u0107 brojimo osmehe, povratke svojim porodicama, uspehe na poslu, dolaske na kontrolne seanse, koje postaju puka formalnost i budu pro\u017eeta vedrinom. \u00a0<\/p>\n\n\n\n

irena banda<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Jul mesec. Sunce u\u017eeglo. Sedim na terasi  kafi\u0107a sa drugaricom, koja mi upravo saop\u0161tila da je poznati, perspektivni mladi re\u017eiser oduzeo sebi \u017eivot, baciv\u0161i se sa [\u2026]<\/span><\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":522,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"content-type":"","_jetpack_memberships_contains_paid_content":false,"footnotes":"","jetpack_publicize_message":"","jetpack_publicize_feature_enabled":true,"jetpack_social_post_already_shared":false,"jetpack_social_options":{"image_generator_settings":{"template":"highway","default_image_id":0,"font":"","enabled":false},"version":2}},"categories":[6],"tags":[],"class_list":["post-519","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-mentalno-zdravlje"],"jetpack_publicize_connections":[],"jetpack_featured_media_url":"https:\/\/centarjoy.com\/wp-content\/uploads\/2021\/12\/10-help-Banksy.jpg","jetpack_sharing_enabled":true,"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/centarjoy.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/519","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/centarjoy.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/centarjoy.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/centarjoy.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/centarjoy.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=519"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/centarjoy.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/519\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":523,"href":"https:\/\/centarjoy.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/519\/revisions\/523"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/centarjoy.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media\/522"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/centarjoy.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=519"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/centarjoy.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=519"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/centarjoy.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=519"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}