Koliko nas ma\u0161ta o idili\u010dnim porodi\u010dnim odnosima, gde je podr\u0161ka uvek prisutna, uvek adekvatna, gde se ose\u0107amo prihva\u0107eno i znamo da mo\u017eemo biti svoji… Da, \u0161ta god da nam se desi ili da mi uradimo, mo\u017eemo to re\u0107i, podeliti, dobiti potrebno razumevanje, bez osude. Takvi odnosi podrazumevaju i jasne granice izme\u0111u osoba, gde svako po\u0161tuje privatnost i intimni prostor druge osobe, a u njega ulazi samo po pozivu.<\/p>\n\n\n\n
Bave\u0107i se temom porodi\u010dnih odnosa, psiholozi smatraju da postoje 3 vrste porodica koje se razlikuju upravo po granicama koje postoje izme\u0111u njenih \u010dlanova. Na jednoj strani imamo simbiotske porodice, njoj potpuno suprotne su distancirane porodice, a u sredini su one sa zdravim granicama. Ve\u0107 iz ovoga je jasno da su simbioza i distanca nezdravi na\u010dini funkcionisanja.<\/p>\n\n\n\n
U simbiotskim porodicama ne postoje jasne granice izme\u0111u njenih \u010dlanova i dolazi do prevelikog me\u0111usobnog me\u0161anja, kao da zamislite grane dva drveta koje se vremenom toliko isprepli\u0107u da im postaje nemogu\u0107e da pre\u017eive odvojeno i kada biste hteli da i\u0161\u010dupate jedno drvo, morali biste i drugo. U ovakvim porodicama \u010desto mo\u017eete \u010duti izjave tipa \u201emi smo jako bliski i povezani\u201c, gde se to do\u017eivljava kao vrhunska vrednost i kompliment, ali kada se to gleda sa strane jasno je da ti odnosi nisu funkcionalni. Za\u0161to, mo\u017eda se pitate? \u0160ta ima lo\u0161e u tome \u0161to se \u010dujem sa roditeljima svaki dan, ili \u0161to sam odlu\u010dila da ostanem u zajednici sa njima \u010dak i posle udaje, ili za\u0161to ne bih roditeljima pri\u010dala o mom porodi\u010dnom \u017eivotu, mu\u017eu, svekrvi, intimnom svetu… Zato \u0161to time dozvoljavate da drugi ljudi uti\u010du na va\u0161e mi\u0161ljenje u meri u kojoj ne bi smeli i zato \u0161to ih upli\u0107ete u odnose na na\u010din koji donosi samo komplikacije. Zamislite da ste se posva\u0111ali sa mu\u017eem i br\u017ee bolje pojurili da to ispri\u010date mami. Ona \u0107e naravno stati na Va\u0161u stranu i dozvoliti sebi rafal izjava o njemu, po\u010dev od toga \u0161to ste pogre\u0161ili kada je niste poslu\u0161ali i ipak se udali za takvog \u201eprobisveta\u201c. U tom trenutku Vama \u0107e prijati da sve izbacite iz sebe, ali realnost je takva da \u0107ete se Vi sa mu\u017eem (verovatno) pomiriti, a Va\u0161a mama \u0107e pojesti g__no i samo \u0107e razmi\u0161ljati da li \u0107ete sada Vi mu\u017eu preneti njene re\u010di osude. To je samo jedan primer nezdrave simbioze. Generalni problem kod simbiotskih odnosa jeste \u0161to se Vi ose\u0107ate emocionalno odgovorni za druge osobe, jer time \u0161to Vam se pretereno poveravaju, one o\u010dekuju da se Vi o njima brinete i onda kada to ne bi smelo. Deca \u010desto do\u017eivljavaju obrnutu simbiozu, kada, umesto da se roditelj brine o njima, dete brine o svom roditelju. To se de\u0161ava zato \u0161to su roditelji u lo\u0161im brakovima i nemaju adekvatno zadovoljene emocionalne potrebe. Takvi roditelji \u201eemocionalno zlostavljaju\u201c svoju decu, time \u0161to od njih o\u010dekuju da ih usre\u0107uju, da budu tu\u017eni kada se oni ne ose\u0107aju dobro, da ostanu kod ku\u0107e umesto da se zezaju sa dru\u0161tvom, jer eto mama ima ba\u0161 lo\u0161 dan. Da je ovo ozbiljan i prisutan problem ukazuju slede\u0107e \u010dinjenice: odrasle osobe umesto da se osamostale i odu od ku\u0107e, ostaju mnoooooogo du\u017ee u porodi\u010dnom domu, a neke ga nikada ni ne napuste. Ima onih koji kao odu, ali tako funkcioni\u0161u u braku, da taj odnos miniraju od po\u010detka kako bi se \u201emirne\u201c savesti ponovo vratili ku\u0107i. To se de\u0161ava i mu\u0161karcima i \u017eenama. Problem je \u0161to je takvo pona\u0161anje rezultat ranih odluka, a \u0161to smo odluke doneli ranije u \u017eivotu, to ih je te\u017ee promeniti. Mi ih nismo ni svesni, a one apsolutno uti\u010du na sve segmente na\u0161eg \u017eivota. Ka\u017eu da jedna odrasla i nezavisna osoba treba da odr\u017eava kontakt sa svojim roditeljima tako \u0161to \u0107e ih zvati telefonom jednom nedeljno, a videti ih jednom mese\u010dno, \u010dak i ako \u017eive u istoj ulici. Razmislite sada gde ste Vi od toga? <\/p>\n\n\n\n
Sa druge strane, distancirane porodice imaju potpuno drugu patologiju. Osobe u takvim porodicama imaju zabranu na bliskost i uvek se ose\u0107aju neprijatno kada se de\u0161avaju situacije u kojima do\u017eivljavaju ja\u010de emocije, jer znaju da \u0107e ostalima biti neprijatno ako te emocije javno poka\u017eu. Oni rano nau\u010de da svoje emocije ne pokazuju i potiskuju, jer je sredina neprijateljska za takva pona\u0161anja. Deca koja odrastaju u takvim porodicama imaju i me\u0111usobno problem sa blisko\u0161\u0107u i uvek ose\u0107aju neku tugu \u0161to nisu bili bli\u017ei sa svojim bratom ili sestrom (ja znam da je tako), ali je neprijatnost uvek prevelika i svako se radije vra\u0107a na ranije nau\u010dena pona\u0161anja distance nego da kr\u0161i \u201eporodi\u010dne\u201c zakone. Nije nemogu\u0107a misija to promeniti, ali bez stru\u010dne pomo\u0107i i velikog truda samo sigurno ne\u0107e. Takve osobe se prepoznaju po nekoj hladno\u0107i u kontaktu, koja \u010dak podse\u0107a na aroganciju (a u stvari je strah od otkrivanja ranjivosti) i, po pravilu, velikoj zatvorenosti. Porodi\u010dni odnosi su hladni i li\u0161eni podr\u0161ke i razumevanja i \u010desto mo\u017ee do\u0107i do potpunog prekidanja kontakta, \u0161to su \u010dlanovi stariji. Neretko deca odlaze daleko bez razmi\u0161ljanja, dok bi oni simbiotski ve\u0107 zamrli od tuge.<\/p>\n\n\n\n
Na pola puta se nalaze oni retki koji su imali zdrave i adekvatne odnose, gde se zna kada je ok ume\u0161ati se i ne\u0161to zahtevati, a kada je potrebno jednostavno ne reagovati i pustiti stvari da idu svojim tokom. Ja mo\u017eda poznajem tek poneku takvu porodicu i ono \u0161to mislim da je osnova njihovog zdravlja jeste korektna komunikacija i me\u0111usobno uva\u017eavanje. Tu su retke situacije da se neko ose\u0107a manje vredan kao osoba, ve\u0107 se svakom posve\u0107uje potrebno vreme i re\u0161avaju problemi. Svima je jasno \u0161ta je li\u010dni prostor i prisutno je po\u0161tovanje, a o svemu mo\u017ee da se pregovara i diskutuje (nema zabranjenih tema).<\/p>\n\n\n\n
\u010cesto se de\u0161ava da odrasli ljudi kada biraju svog partnera, biraju upravo sebi suprotnost u smislu porodi\u010dnih granica. Pogledajte malo oko sebe (i u sebe) i vide\u0107ete da su naj\u010de\u0161\u0107e kombinacije brakova gde jedna osoba dolazi iz simbiotske, a druga iz distancirane porodice. Upravo tom kombinacijom ljudi poku\u0161avaju da nadomeste svoj gubitak (jedni manjak bliskosti, drugi manjak slobode) i u idealnom slu\u010daju ti odnosi se niveli\u0161u i daju potrebnu sredinu. \u0160to su osobe svesnije svojih \u201ekorena\u201c to im je lak\u0161e da ih menjaju. Oni iz simbioze vide drugu krajnost i hladno\u0107u, pa sami prave svoju kombinaciju bliskosti sa granicama, a oni distancirani vide me\u0111usobna gu\u0161enja i zavisnost, pa odlu\u010duju u kojoj meri \u0107e dozvoliti naru\u0161avanje intime.<\/p>\n\n\n\n
A svi ostali biraju osobe koje poti\u010du iz istog tipa porodica pa svoju patologiju uspe\u0161no prenose sa kolena na koleno, sve dok se ne pojavi neki pionir, spreman da napravi razliku. Ako to niste Vi, mo\u017eda bude Va\u0161 unuk ili unuka… Bilo bi dobro da se ta promena desi ve\u0107 u tre\u0107oj generaciji, ako ne mo\u017ee ranije. Jer, svako ima pravo na svoj \u017eivot, nezavisan, slobodan, emocionalan, \u0161aren.<\/p>\n\n\n\n
Mirjana Luka\u010d<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Koliko nas ma\u0161ta o idili\u010dnim porodi\u010dnim odnosima, gde je podr\u0161ka uvek prisutna, uvek adekvatna, gde se ose\u0107amo prihva\u0107eno i znamo da mo\u017eemo biti svoji… Da, \u0161ta [\u2026]<\/span><\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":389,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"content-type":"","_jetpack_memberships_contains_paid_content":false,"footnotes":"","jetpack_publicize_message":"","jetpack_publicize_feature_enabled":true,"jetpack_social_post_already_shared":false,"jetpack_social_options":{"image_generator_settings":{"template":"highway","default_image_id":0,"font":"","enabled":false},"version":2}},"categories":[6],"tags":[],"class_list":["post-388","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-mentalno-zdravlje"],"jetpack_publicize_connections":[],"jetpack_featured_media_url":"https:\/\/centarjoy.com\/wp-content\/uploads\/2021\/05\/09-simbioza.jpeg","jetpack_sharing_enabled":true,"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/centarjoy.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/388","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/centarjoy.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/centarjoy.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/centarjoy.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/centarjoy.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=388"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/centarjoy.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/388\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":390,"href":"https:\/\/centarjoy.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/388\/revisions\/390"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/centarjoy.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media\/389"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/centarjoy.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=388"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/centarjoy.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=388"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/centarjoy.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=388"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}