Iako sam spominjala perfekcionizam i njegov uticaj na \u010dovekov \u017eivot, u smislu uslovnog vrednovanja sebe i emotivnih posledica koje osoba \u010ditav \u017eivot pro\u017eivljava iznova i iznova, jedan njegov aspekt je posebno va\u017ean, jer je direktno povezan i sa ose\u0107anjem \u017eivotnog uspeha, a to je pravo na gre\u0161ku.<\/p>\n\n\n\n
Zamislite jednog perfekcionistu (sigurno imate nekoga u svom okru\u017eenju, ako niste i vi sami) i njegov odnos prema samoj mogu\u0107nosti da ne\u0161to ne uradi kako treba (po patolo\u0161kim standardima, naravno). Sama zami\u0161ljena predstava gde je ne\u0161to ura\u0111eno polovi\u010dno ili potpuno pogre\u0161no dovodi do blokade, jer je za takvu osobu manje bolno da ne uradi ni\u0161ta nego da se nosi sa ose\u0107anjem neuspeha, osrednjosti, neizuzetnosti.<\/p>\n\n\n\n
Svuda oko nas postoje izuzetni pojedinci, natprose\u010dni, kvalitetni, ali koji u toku svog odrastanja nisu imali pravo, dozvolu da gre\u0161e, ve\u0107 su svoju izuzetnost morali da doka\u017eu time \u0161to su iz prvog puta morali biti apsolutno uspe\u0161ni i efikasni… Zamislite koliki je to pritisak za jedno bi\u0107e u razvoju. I onda se dogodi da takve osobe zbog prevelikog tereta koji bi nosili svaki put kada bi se proveravala njihova uspe\u0161nost, jednostavno odustanu od realizacije svojih potencijala. Ne vode ni pobedni\u010dki ni gubitni\u010dki \u017eivot, ve\u0107 jednostavno \u017eivotare, pu\u0161taju da ih pojede vreme i neko ambiciozniji sa \u201epo manje mozga\u201c, a ko ima dozvolu da bude obi\u010dan i da se zbog toga ose\u0107a dobro. Mo\u017eda neko od njih u svom privatnom kutku radi ne\u0161to posebno, ma\u0161tovito, inovativno, ali to \u010desto ne ugleda svetlost dana, ve\u0107 ostaje samo kao mala satisfakcija, kao pas koji lizanjem vida svoje rane, jer jedino tako dobija ose\u0107aj da je ne\u0161to korisno uradio za sebe. Da li mo\u017eete da pojmite koliki je to gubitak za celo \u010dove\u010danstvo, a tek za \u017eivot tog pojedinca.<\/p>\n\n\n\n
Kada biste pitali odakle to poti\u010de i kako to spre\u010diti, prvi odgovor je u prepoznavanju va\u0161ih o\u010dekivanja od dece. Kakvi ste prema njima kada neve\u0161to barataju vilju\u0161kom dok jedu, ili olovkom dok crtaju. \u0160ta im poru\u010dujete kada iz \u0161kole donesu trojku ili na priredbi odbiju da recituju pesmicu. Da li imaju pravo da budu obi\u010dni, pa makar zato vi izgubili materijal da se hvalite u dru\u0161tvu, da li im je dozvoljeno da u ne\u010demu budu lo\u0161i a da i dalje to sa u\u017eivanjem rade? Jer, perfekcionizam nastaje zato \u0161to dete zaklju\u010di da mora biti savr\u0161eno da bi zaslu\u017eilo roditeljsku ljubav. Nema tu neke nejasno\u0107e niti drugog obja\u0161njenja. Koren je uvek u tim nerealnim o\u010dekivanjima.<\/p>\n\n\n\n
Ovo govorim iz vlastitog iskustva, jer sam kao malo dete ve\u0107 ose\u0107ala veliku nelagodnost ako se u nekoj aktivnosti nisam odmah ose\u0107ala dobro i uspe\u0161no. Ako ne bih uspela iz prve ili bi to zahtevalo neki ve\u0107i napor, uglavnom sam odustajala. Mo\u017eda nisam imala pravu podr\u0161ku ili nisam znala kako da je prihvatim. Na moju veliku nesre\u0107u, ja jesam bila u mnogim stvarima natprose\u010dna (sada to mogu da ka\u017eem, a da se ne ose\u0107am kao da hvalim konja koji hramlje, a ja ho\u0107u da ga podvalim za trke) i uspevala sam iz prve da postignem mnogo toga. Problem bi nastajao kada je trebalo da ne\u0161to ponovo uradim, jer sam ve\u0107 postavila toliko visok standard da je bilo psihi\u010dki zamorno svaki put se boriti sa mogu\u0107no\u0161\u0107u da \u0107u slede\u0107i put biti lo\u0161ija, jer je to prosto bilo neprihvatljivo.<\/p>\n\n\n\n
Umesto da imate razvojni put od poku\u0161aja i pogre\u0161aka, pa ve\u017ebom do savr\u0161enstva, kod perfekcionista je put potpuno druga\u010diji \u2013 first time right<\/em> a za posle se slikaj, jer ti ostaje samo da strepi\u0161 da \u0107e\u0161 jednom zabrljati i onda \u0107e svi pamtiti taj neuspeh, a zaboraviti tvoja ranija postignu\u0107a. Mislim da se to jako lepo prime\u0107uje kod sportista, od kojih se o\u010dekuje da su uvek na visini zadatka, maksimalne fizi\u010dke i psihi\u010dke spremnosti i kojima se te\u0161ko pra\u0161ta poraz, jer su nekada bili bolji. Najgore je \u0161to dru\u0161tvo usvoji te kriterijume i surovo ka\u017enjava sve ispod njih. Zato sam napravila dogovor sa suprugom da nam se deca nikada ne\u0107e profesionalno baviti nekim sportom. Cena je prevelika za toliku nesre\u0107u.<\/p>\n\n\n\n Jedno vreme sam redovno pratila emisiju \u201e\u0160apta\u010d psima\u201c gde je autor emisije, Cezar Milan, nalazio neverovatne na\u010dine da od agresivnih, depresivnih i uop\u0161te problemati\u010dnih pasa napravi potpuno funkcionalne pse koji su dalje nastavljali svoje \u017eivote zadovoljni (a i na veliko zadovoljstvo njihovih vlasnika). Se\u0107am se da je skoro u svakoj emisiji govorio o pona\u0161anjima kod pasa koja nisu bila adekvatna i na koja su se vlasnici \u017ealili. Neo\u010dekivano, on je ta pona\u0161anja do\u017eivljavao i obja\u0161njavao potpuno druga\u010dije. Uvek je govorio da su sva ta pona\u0161anja idealna prilika za korekciju pona\u0161anja i da upravo kada se psi ne pona\u0161aju po pravilima on ima priliku da ih nau\u010di ne\u0161to novo i da ih bolje upozna. Uvek je ostajao u tim situacijama miran i te njihove \u201egre\u0161ke\u201c je koristio da bi ih korigovao. To sam zapamtila zato \u0161to mi je bio odli\u010dan primer kako se neko stru\u010dan u svojoj oblasti ne ose\u0107a obeshrabreno kada se suo\u010dava sa problemima ve\u0107 ih koristi na najbolji na\u010din, da iz njih u\u010di.<\/p>\n\n\n\n Gre\u0161ke i treba da imaju tu funkciju, da nas u\u010de i da nam budu na korist, jer ako ne pro\u0111ete ceo proces saznavanja, bi\u0107ete zakinuti za mnoga iskustva. Zamislite da vas neko samo prebaci svakih deset godina na slede\u0107u etapu \u017eivota, a da usput niste iskustveno pro\u0161li to vreme. Da odlu\u010dite da se spasete od gre\u0161aka, neuspeha, razo\u010daranja i da \u010dekate svakih deset godina nov \u017eivotni ciklus. Kakvi biste bili iznutra? \u0160ta biste o sebi saznali? Da li bi vam \u017eivot bio privla\u010dan za \u017eivljenje ili biste se ose\u0107ali kao robot koji procesira informacije bez uticaja na njih? Koliko osoba bi zaista menjalo svoj \u017eivot, da mo\u017ee druga\u010dije, bezbolnije da ga pro\u017eivi… Mo\u017eda zvu\u010di kao primamljiva ideja, ali tu prestaje ljudskost, a po\u010dinje obitavanje.<\/p>\n\n\n\n Meni moj perfekcionizam najvi\u0161e smeta na poslu, jer se nekada upecam u celu tu pri\u010du uslovnog vrednovanja i prosto izgorim dokazuju\u0107i kako sam efikasna, vredna te \u201eogromne\u201c plate, a pri tom se pla\u0161e\u0107i da li \u0107u uvek mo\u0107i da ispunim postavljena o\u010dekivanja. Kada se ubacim u ceo taj film ose\u0107am izuzetnu napetost i neprijatnost, jer aktiviram bazi\u010dno ose\u0107anje \u201ebezvrednosti\u201c i onu dobru staru \u201e\u0106uti di si, ni za di si nisi\u201c i svaki put moram sa sobom da popri\u010dam i ubla\u017eim taj stres. Nekada mi u tome poma\u017ee zami\u0161ljanje da ne\u0161to nisam uradila i \u0161ta je najgore \u0161to bi se zbog toga moglo dogoditi i onda shvatim da se sve mo\u017ee popraviti, ako su o\u010dekivanja realna, a ako nisu to je ve\u0107 druga pri\u010da i problem vremena u kojem \u017eivimo. Dok sam jo\u0161 radila u \u0161koli, nekada se de\u0161avalo da su nam na \u010das dolazili prosvetni savetnici, inspektori, itd. i onda su svi bili maksimalno uzmuvani jer su hteli da se poka\u017eu u najboljem svetlu. Ta atmosfera nije ni mene zaobi\u0161la i ve\u0107 sam bila poluluda od napetosti kada mi je moj dobri drug Sveta dao slede\u0107i savet:\u201eTi kada u\u0111e\u0161 odmah napravi gre\u0161ku i posle toga mo\u017ee\u0161 da se opusti\u0161, jer se najgore ve\u0107 dogodilo\u201c. Svesno ili nesvesno ba\u0161 to mi se i dogodilo i sve je pro\u0161lo mnogo lak\u0161e, jer sam sebi to dozvolila.<\/p>\n\n\n\n Zamislite neku situaciju koja vam je izuzetno va\u017ena i gde \u017eelite da zablistate, ali ba\u0161 zato \u0161to vam je toliko va\u017ena u vama izaziva veliku tenziju. E sada probajte da smislite kakvu gre\u0161ku biste u toj situaciji mogli da napravite, a koja vam je ranije izgledala neprihvatljivo i prvo u ma\u0161ti realizujte tu gre\u0161ku. \u0160ta je najgore \u0161to se mo\u017ee dogoditi? \u0160ta god to bilo, pre\u017eive\u0107ete – i da\u0107ete sebi dozvolu na gre\u0161ku. Dozvola koja je jednako va\u017ena kao dozvola na \u017eivot (ako mene pitate). Napravite tu prvu gre\u0161ku, slede\u0107a \u0107e vam pasti mnogo lak\u0161e i tako do izle\u010denja (ili do otkaza, ali otkaza koji \u0107e imati va\u017enu \u017eivotnu lekciju, makar je tada ne videli).<\/p>\n\n\n\n Iskoristi\u0107u priliku da za kraj ubacim jedan citat o gre\u0161kama koji ukratko obja\u0161njava su\u0161tinu svega prethodno re\u010denog: \u201eNajbitnija stvar koju mo\u017eete na\u010diniti je gre\u0161ka – ne mo\u017eete ni\u0161ta nau\u010diti iz savr\u0161enstva\u201c. Adam Ozborn<\/a><\/p>\n\n\n\n Mirjana Luka\u010d<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Iako sam spominjala perfekcionizam i njegov uticaj na \u010dovekov \u017eivot, u smislu uslovnog vrednovanja sebe i emotivnih posledica koje osoba \u010ditav \u017eivot pro\u017eivljava iznova i iznova, [\u2026]<\/span><\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":279,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"content-type":"","_jetpack_memberships_contains_paid_content":false,"footnotes":"","jetpack_publicize_message":"","jetpack_publicize_feature_enabled":true,"jetpack_social_post_already_shared":false,"jetpack_social_options":{"image_generator_settings":{"template":"highway","default_image_id":0,"font":"","enabled":false},"version":2}},"categories":[6],"tags":[],"class_list":["post-278","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-mentalno-zdravlje"],"jetpack_publicize_connections":[],"jetpack_featured_media_url":"https:\/\/centarjoy.com\/wp-content\/uploads\/2021\/04\/3-pravo-na-gresku.jpg","jetpack_sharing_enabled":true,"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/centarjoy.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/278","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/centarjoy.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/centarjoy.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/centarjoy.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/centarjoy.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=278"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/centarjoy.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/278\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":280,"href":"https:\/\/centarjoy.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/278\/revisions\/280"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/centarjoy.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media\/279"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/centarjoy.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=278"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/centarjoy.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=278"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/centarjoy.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=278"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}